105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【卡群布農語】 高中學生組 編號 3 號
Palcicia pasiza’

Ma’ata bunun na sasobung palcicia pasiza tu samu’, asa tu kapimopa’un.

Maca pasiza’ a, sanacia ki madadengaz tu iniliskinan tu na cimaqa siza’un, na cimaqa cevan, muaz za uvava’az sanacia madadengaz tu na cimaqa minbinano’az, na cimaqa minbananaz. Ni tu anak’anak paka’asa pasiza’.

Malopaku minvevikin na pasiza’ tu sinkukuza, min’anak’anak ka uvava’az pasaqal pakaviaz, ni a madadengaz maqanciap, muazin taqu’an tu na pasiza’in, mopinta lopaku tu ni’in sanacia madadengaz tu iniliskinan pasiza.

Maqabas pasiza’ a, mungausang matabak ki sidoq, sadu’ tu heza opa ka samu’, ni tu kopa icia tamatina sidoq qa sadu’an sohan icia qudasno’az tu sidoq sadu’an amin. Maca pakasamu’ ka, na ni tu maqtu pasiza’. Maca ’uka a samu’ ka, na tudipin maqtu mulumaq macingav.

Heza dauka mindudu’az na pakaviaz nai ka, tudipin taqu madadengaz, mulumaqin dauka  bananaz macingav, tabakun nai ka sidoq qa, samoqat tastuqabu tastusidoq qana, taqdutan ni madadengaz tu na ni amu maqtu opa masamu’, masa tupa nai muskun, mahau a madadengaz za ni tu toqumicun, ni a sinpaka tuszangan macial. Tupa ka madadengaz qabas tu maca tastusidoq a masmu’ pasiza’, na ki’haz zi tastusidoq sohan malatpu’ a tastulumaq.

Maca pakacia vevi sidoq tu bunun pasiza’ a, uka a samu’, maca pasiza’ ata bunun nih tolu, put, ngaingai, dangqacqulbu’, amulika’, lepun, zui cu, bununtaqdung nga maqtu i uka samu’, madia’ lopaku ka bunun pasiza i vevi sido tu bunun, opa uka samu’.

Maqabas maca pasiza muaz tas’a ka ba’bu’ satu’un han ulumaqun ta, na istan’ali ki ulumaqun tastuqabu, muskun pako’nan, na paqudan, na talpia muskun i’ita mis’av, sohan soqti’in na davuctungav, muskun manahip luc’an ni pasiza’. Maca tan’ali pasiza’ a, muaz mun’ita muskun luc’an, maqa pulumaq qi pinilumaq tu temilumaq qa mapicial mapinahip, mapaka’un pa’is’av vi ci’kopa ka tentungu tu bunun cin ulumaqun tu tastusidoq tec’an.

Malopaku ka pasiza’ a madia’in na ba’bu’ satu’un, dungzavin pantas’anin na pantama’un pantina’un, heza dauka icia kaviaz, heza amin na icia masitoqas, masinoba’. Maca tan’ali pasiza’ a ihan tongqovali paka’un, heza a tusasauc ca na ululuzi a pataliva sala, maca mun’ita tan’ali ka asa tu mabuteqo cui’ anpaska, sisili ki itucia put tu sinlucan.

Maqabas sa minpakatuszang nga, sohan adasun tamadiqanin pakadedaz pakacalpu, samu’ mapalaktan, kaskun maqasmav kukuza, sepuk maqasam uvava’az taqu’an kukuza cin malkacia bunun tu iniliskinan, madedaz zi tamatina, mintun munhan ulumaqun  manahiav kadangaz  kukuza, madas  uvava’az tantungu han madadengaz, na manahip pa madadengaz sadu’ uvava’az.

Malopaku ka minkikingna’ a ni tu maszang takiqabasang nga iniliskinan miqumic, madia’in na pasiza’ a pakani’ pasilaktan, heza a pasiza’in na qalmang muskun duma bananaz binano’az ni tu katas’a.

Mamita bunun na kacalpu’un lopaku ka, cia ki icia pakani tu uvava’az cin madadengaz, opa i na uka ca sepuk naita, masazang ngi mintinalu tu qenputan uka sepuk, mopata amin na madadengaz tu na uka ca sepuk, kacalpu’un miliskin. Anangqa asa tu moqnang musoqes miliskin imita malkacia pasiza’ tu samu’ cin pakatuszang tu iniliskinan.

105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【卡群布農語】 高中學生組 編號 3 號
論嫁娶

我們布農族的嫁娶最看重的,沒有比禁忌來得更重要了。從前由父母處理文訂的大事,孩子們都不參與談論,這門婚嫁大事由父母全權處理。男兒只有在家裡等待,女兒只有被娶去當媳婦。

時至今日,我們布農族的嫁娶已然大變。孩子們自己互相認識交友。自己也談完婚嫁的大事,父母親不知曉。最後由孩子寄送喜帖,通知親友們何時結婚,在哪裡舉行婚禮了。

如果要讓婚嫁順利完成的話,事先必須要釐清嫁娶人之間的姓氏關係。姓氏是以雙方父親的姓氏為釐清依據,如果是不同屬的姓氏,那就沒有問題。如果是同屬的姓氏,那就不能論及婚嫁。母親的的姓氏也要釐清,也必須是不同屬的姓氏才好。沒有了姓氏上的禁忌,才可以論及婚姻大事了。

曾經有年輕人即將結婚,由於他們未曾向父母提及過要結婚的事。釐清姓氏了以後,發現他們是同屬姓氏。父母親不同意這門婚事,因為犯了禁忌。他們執意要結婚,同屬姓氏的長輩們不高興,也不參加他們的喜筵。長輩們說,如果同屬姓氏的人結婚,那個姓氏就會滅沒的。

如果要跟其他氏群的人結婚,就沒有禁忌了;同理,和原住民族的不同氏群,也沒有禁忌。如同與漢人閩南人、客家人與西方人,他們跟我們布農族沒有禁忌。現今,我們布農族人已經有許多的後輩和不同族群的人結婚了。因為沒有禁忌。

從前的婚嫁就要宰殺一隻豬。是按照女方父母所規定的豬隻大小用來宴請賓客的,只要一隻豬。宴客的時候,或許有三天的時間喝酒,一直到把所釀的酒喝完為止。從前赴喜宴吃喝,不需要給錢,只要前來一起吃豐盛筵席,喝酒就好了。嫁娶的家人讓全部落的人高興。

現今的婚嫁不再像從前一樣了。要宰殺很多的豬隻了,有的舅舅和阿姨每一個人都要一隻豬。赴席吃喜筵的時候,只有中午的時間了。有跳舞和歌唱。只不過如果要赴喜宴吃喝,必須要附上禮金了。

從前成為夫妻的人,是終生不渝地互愛,互念,禁戒離異的。夫婦一起勤力,養育孩子,增長孩子的聰明。孝敬父母和公婆。有時候到岳父母家去幫工,或帶兒女們去探望老人家,使他們心裡快樂。

現在的後輩已非如此了,已經有許多人離異了,也有的男或女尋花問柳,不再是從一而終了。我們布農族人最為關切的,是那些離異夫妻的兒女們,以及他們的父母和公婆。因為沒有人要照顧他們,孩子們好像是孤兒或怙子一般。所以,我們現在需要重新重視我們布農族這一個嫁娶制度了。

[本篇漢譯由余榮德牧師撰稿。]

文章資訊
文章年度105
文章編號3
文章組別高中
文章語別卡群布農語
族語標題Palcicia pasiza’
漢語標題論嫁娶
文章作者全茂永Atul
漢語摘要