105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 2 號
mamespingi no ya’azuonʉ

pano mosola ngangho’ʉ ci mamespingi no ya’azuonʉ, mosocu tuvcongʉ hocuc’ola noepohʉ namo cihi ci okosi. homio, ohsi nana usa no hahocngʉ no meefucu ho tʉtpʉta ’e mamespingi, ho hafa emo’usnu maita’e no na’no fuengu, tacunic’o to oko ho isi eutotaveia to inosi ho yainca, “ biebimi to ’oahngʉ. ”

ho mohcu emomcovhi ho mino ceonʉ, mio nana asngʉcʉ tibkocʉ no ehti no evi, ho teongasi no ihe mia ci ceonʉ na mamespingi, ac’ʉhʉ ho micu sʉc’ʉhʉ no hnou no meefucu cimo yono fuengu, ntesi akoeva no humii honcila meelʉ toekameosʉ.

o’amos’a ake’i meelʉ toekameosʉ, ci isi’so asngʉcvac’o pocenga to meefucu, avaho mio’so mah’mahafo ’o mamespingi, te’so ma’nga ngoveo honci mioci toekameosʉ. mohcula alʉ aomane homo no’upu no meefucu ho yono na’no fuengu, o’amo noana’o ohsicula peyafa na oko ci ohsi ngho’ʉ, o’a namo ma’to’tohʉngʉ no mioci pkaako, ci tesis’a pohcingha to meefucu na oko.

aamzocu saasmoyʉskʉ na oko, leasi asngʉcva eyahahafa no meefucu ho e’ohʉ, ohsi nana mi’usni no inosi na oko ho yainca, “ ho tekola fiho e’ohʉ, tekola miikikieingi ho ’o’aiti, honcikola baito nomo yaa ezoyʉa, zou ic’o na ohtola i’mii. ” ohsicu acʉha eʉsvʉta ta oko, ho poa cohivneni na ohe i’mizi.

ataveisi, moso a’ʉmtʉ baito no ezoyʉ ho moso e’ohʉ na oko, ohsicu nana eʉsvʉta no inosi, mosocu nana ahoi aasoe atpu’u no ton’u ho sia no inosi, tee akoeva no cʉyʉ honcila meelʉ pkaako.

ho mohcu amso na ihe zotpu’i ci ton’u, mosocu aha’oaasoe toekameosʉ to emoo to meefucu, ho emo’usnu no ohsi aiti

no oko ci ezoezoyʉ, ho micu emo’usnu maica, monana mino ohela aueva mia ci ceonʉ, ihe nana humzi ’o ohsi tibkobkoca to inosi ci ma’e’evi, micu nana alʉ kaahkʉmnʉ na mayuyuvahisi.

mosocu esmi no emoo no puutu, ohe nana poa yʉmeʉmʉ ho to’usni, yaeza poa totoefʉngʉ no aemanahe, ohe ’ae’aenguza honcihe teov’oha no meefucu. o’amo aomane micu esmi namo meobango, ohec’o osnia tuocosi no meefucu na puutu ho yainca. “ pano mo ahtu esmi tan’e ci cou? ” yut’inga no puutu ho yainca. “ ’a panto, micu ake’i noana’o nemo sucaefi, teko nana amaka teov’oha! ” mohcu nana yusuhngu na meefucu ho aha’o mongsi no hiasi nac’o, maiyʉesʉ hocu maine’e ne na’no fuengu.

micu i’vaho e’ohʉ ’o na’ina ho emomaine’e, mohcu alʉ ’eopsi ho mohcu sʉc’ʉhʉ no emoohe, mo nana yono ciengona no hifi na inosi ho eʉbʉbʉ, yainca no ohsila teongasi ci oko. “ ci mais’a eʉbʉbʉ to ino eni? ” isis’a taakoknueva na koyusi, isic’o asngʉcva yainca micu kuzo ’o inosi, ho ihe o’teahta elʉa, acʉhʉ na’no kokaekaebʉ ho ’aveoveoyʉ homo meelʉ i’vaho yupteilʉ ’emo conoemoo.

105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 2 號
ya’azuonʉ的女人

有一個懷孕的女人叫ya’azuonʉ,和兒子一起生活。有天她被叫做meefucu的男人抓去深山裡,兒子隨著回音聽到母親交代說:「去找親戚。」

她走了很遠的路,一路折斷樹枝放在路上,逃跑時就知道路線。

meefucu監視著她,她因為懷孕更加無法逃跑。後來她把小孩生下,不敢逃跑,深怕meefucu會傷害她的小孩。

小孩已長大,meefucu常帶他去打獵,媽媽對少年說:「打獵時要看四周,有旱田種植農作物,就是我們原來住的地方。」媽媽把來龍去脈全部告訴了少年。

少年看到旱田,回家報告媽媽,媽媽開始偷藏小米,逃跑就用來當便當。

小米存夠後,他們逃離meefucu家,往旱田方向去,正是以前走過的路,被折斷的樹枝所橫生的枝已長高。

到達漢人家,漢人讓他們躲著。沒多久meefucu就到了,問漢人:「有鄒族人經過這嗎?」漢人說:「經過有一段時間,可能追不上。」meefucu聽到後,流著淚回深山。

母子再次出發,媽媽在家後方吹竹片,被留下的那位兒子聽到說:「這好像是媽媽吹的!」媽媽帶弟弟回家,家人重逢開心又感恩。

文章資訊
文章年度105
文章編號2
文章組別國中
文章語別鄒語
族語標題mamespingi no ya’azuonʉ
漢語標題ya’azuonʉ的女人
文章作者羅玉鳳
漢語摘要