107 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 2 號
pono no feohʉ ho hie

ine noana’o, ohela yainca mosoc’o na’no cum’u ta ceoa ’e engʉca, lea yupa aasuski yonta engʉca homo hie ho feʉngna ’o hie ho feohʉ, at’inghi mo cuveuhe to hie ’o feohʉ.

homo espayo ’o hie, lean’a amako meelʉ oyofngu to i’ia ho emoyafo ’e cou, at’inghi homo afu’u yuyafo ’o feohʉ, ’o hia cuveu to feohʉ, lac’o totoefʉngʉ to emoo ’e cou, ho toecu’nguyu to hopo ho ’inania yansou.

la a’ʉmtʉ ’atutumio ’e cou hola maica ho uk’a feʉngna, botngonʉ ’omo tmzo no mu’ei hocu mcoi. panto moso yoso ci mon’a foinana ci maotano, ihe yainca no koehe, honci o’te ahta aapayo’a si feohʉ, ’a tena ahtuo’te atavei aapayo’ʉ ’e yatatiskova, namac’o snapeoha si feohʉ tee peela to’usni ’e cou. ko’koeno, ’upena ho ihe potani to maameoi ’emo yoso, mioc’o mainca tehe ’ahʉya hioa ’emo e’vono ngoveo ci a’a’ausna.

moso auyu mooyain’a tomo tacvoh’i ci teesi, tehe seo’tʉneni to sʉesʉ ’o patinsoha to teesi, ihecu e’tʉi ’o ciengona to teesi ho emo’usnu to esmomza feohʉ, tahecu akoeva no pnaa ’o feohʉ, o’a ihe cohivi na hia smaina’o, micu petohʉyʉ sʉc’ʉhʉ tomo atva’esi cum’u ta engʉca ci fuengu, hocu totoefʉngʉ ho totea ho tenac’u espayo ’o feohʉ.

o’amo aomane, maito leasi hioa ’o feohʉ hocu aopopoha’o yuyafo, ine mio ’emo yoso, ihecu yotasva ec’ʉhi ’o yanosuyu, bumemeala cieva ’o feohʉ hocu pnaa, aʉla snataica ’o feohʉ, osni pono ’o hmuyusi ho mais’a mo mʉchʉ ta ceoa, ’o isi afu’a su’si mo mais’a isi hmoi, homo su’to c’oeha ’o hmuyu to feohʉ, mo maezo osni moefuso ’o chumu to c’oeha. i’omo cihi isi’so yaeza su’si to hmuyu to feohʉ, mio osni mcoi.

isi aiti tomo cihi i’e a’a’ausna, mo aupcio totoefʉngʉ to feongo to meoe, toc’ʉha ne micu pkaako ne oi’i ’o feohʉ, micu petohʉyʉ yuyafo, ho micu pkaako ’o feohʉ, micu osni voecʉvcʉ ’e hpʉhpʉngʉ, mo abohtʉ ti’ofeihni to teesi ho yuovei to hosa.

ahoi ho mio, micu ausuhcu o’tena cuveu na tiskova no feohʉ, at’inghi moso nana noana’o ho moso o’te smeecʉ’ho yuyafo ’o hie ho feohʉ, hoc’o voecʉvcʉ ’e hpʉhpʉngʉ. homo mioci yaahioa ’e cou, la tmoecʉ to evi ho soupuzu, tee ko’ko tiskova, acʉhʉ ma’kuv’o homo maica hia ’atutumio ’e yatatiskova, micu acʉhʉ mi’usnu to hie ho mainca. “ teko’so a’ʉmtʉ yuyafo, mimiacu uk’a ’oanʉ, ho na’no ’atutumio homo o’te yaa tiskova. ”

to ahoisi, o’a mos’a osni mimho ’o hie, monana ngoheʉngeʉ no yaeza snapeoha to maotano, ihecu eʉsvʉta ho poa cohivneni, uk’ana cite mioci pohcinghi. mosocu a’ʉmtʉ aopopoha’o espayo ’o hie, homo smoyo, mio i’vaho totoefʉngʉ.

ne ihecu cohivi a’ʉmtʉ uk’ana cite mioci pohcinghi, ’o hie ho feohʉ, micu yupaeno esvʉtʉ, mio aepohʉ ngoheʉngeʉ honcihe i’vaha pnaa, micu mainca. “ tekola espayo hola hie, tekola espayo hola feʉngna, o’a tetos’a iepoepohʉ espayo hola hie, ci tees’a angu cuveu ’e hpʉhpʉngʉ. ” ahoi ho mio, mosocula yuyafo homo hie ’o hie, espayo homo yofna ’o feohʉ ac’ʉhʉ maitan’e.

107 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 2 號
去射月亮和太陽

以前太陽和月亮輪流在天空照耀,月光比太陽炎熱。

太陽出現時,人類出門可用木板遮擋。月亮出現時,必須躲在家,連呼吸都有困難。

很多人被熱死,有兩位勇士決心殺死月亮。

他們製作長繩子,一端綁在部落的柱子,拉著另一端往月亮升起處,要把月亮射下來,終於到最接近月亮的山頂,躲起來等待,兩人用最大力量拉弓射月亮,血蹦出來像下雨般落在地上,地面像是被燒過;下在河裡河水沸騰,一人因為也被潑到,即刻死亡。

另一人見狀躲進大石下,等月亮逃跑才敢出來,沿著繩子回部落。

之後月光沒那麼熱,但月亮和太陽不敢出來,天空暗沉無光,人類向太陽祈求:「沒有陽光就沒有食物,很難生活,祈求太陽白天要出來。」

太陽不敢貿然出現,深怕也被射下,大家保證沒有人會欺負太陽,才慢慢出現,但害怕的時候又躲回去。

當太陽和月亮知道沒人會再攻擊他們,從那時到今天,太陽就白天出來,月亮就晚上出來。

文章資訊
文章年度107
文章編號2
文章組別高中
文章語別鄒語
族語標題pono no feohʉ ho hie
漢語標題去射月亮和太陽
文章作者羅玉鳳
漢語摘要