106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 1 號
yapsemeaesi

na nia yapsemeaesi ne noana’o, moso atva’esino yaa feangoa ci cou, hola mimimio ne fuengu, lea aacni mahafo to av’u, honci mʉchʉ leanana mayuyuso nala sohngu no fainʉsi ci av’u, ina lasi sia no emhi no emoonoieisi ci nia ngo’ngu no cmoi, moso nanala mtuehu, lasi poa kmantʉngtʉhʉ no emcu hola e’ohʉ ho yʉʉh’ʉh’ʉtʉ ne fuengu. ’e yapsemeaesi mosola maotano no nia yaipuk ’e peongsi ci nia yuozomʉ.

ina ucei na ohsila afnasa na’no mafea, leanana ocono kayabungu no ucei keobangnua, la na’no sino mtuehu cimo maamtanʉ ci ucei na lasi yayo.

’e yapsemeaesi ohela i’nʉska eho’a no yane luhtu, ho micu esmi no emoo no ’oahngʉ ne’e, ma isi’so ’osnia teolʉi namo pei’i no ucei, hoc’o mosonʉ uhno pupuzuhe ho yusuhngu. lahe nana siho usa ho ocia poa mai’upu nomo mimo, o’amo ahtu mimho, ho ihe yaeza ’aoka eucufna, h’unano o’amo ake’i tmalʉ, ’iyama tesi ’ahʉya toc’ʉha na ucei ho tac’u cuyu.

ohecu sopeoha na ucei ho sia no kayabungu, ihecu’so poa bonʉ no ucei ho micu cuyu, isic’onana ake’a oachia na oho cono pei’i, uk’a cimo smeecʉ’ho ya’ei, ci ihe’so anana’va eoho’a. micuc’o nana coni na o’amocu isi ana, ho ihecu aamza aʉla ec’ʉvi ho eyaakaka, isin’a nana tʉceʉha na micuc’o coni no ucei ho ouhuhuca.

moso i’nʉskʉ fiho no moso ma’fuyo, monana yusuhngu no meoe, o’amo ake’i i’upu nomo ’aanana’o ma’fuyo. ’iyama ohsi teolʉi namo smopayo no fatu ho bono ucei ci oko, o’a mioeno smeecʉ’ho alʉ m’ene to oko, micu alʉ oevoi to fatu, hoc’o smo’eʉh’ʉtʉ nomo keeah’ʉta no kuhcusi, ho mi’usni na oko homo bono ucei, isicu nana’so to’seni no chumu no oko na isi ongacvi ci peuyu no ucei, no hiasi mioci bono ucei, ’osni meipeohʉ no fatu na yapsemeaesi, ho yu’ofeihni na isi ciha no oko ci peuyu no ucei, fiho to chumu ho uhno ohe pa’fueva ci yo’nʉngʉ.

ina moso mahfuyo, mosonana coni na o’a ihe ahta peelʉi ci meoino fatu, o’amo mimho epeapi na ohe pah’fueva, ntehe ocea poa to’usnu ’e yapsemeaesi, ho poa yaaneni ’o meoe, o’amo ake’i mimho, mohcu acʉhʉ mongoi na cou ho emomaine’e, ci ihe koacuma nochiei, ho o’amo epeapi na chumu no c’oeha.

isi yu’ofehna to yapsemeaesi na peuyu no ucei, ho anga ocea yaa ho ana, no hiasi taso isi aha’vac’o pahsaha na moso nomʉtʉ ci meoino fatu, ho tose’veni no aaskiti to c’oeha, ine micu tmo’poyapo ’o chumu, isicu petohʉya peela yaa ’o peuyu no ucei ho ana.

aiti tan’e isi cohivi na hiasi sokaeba ana ’e ucei, ko’ko ohecuc’ola tos’ongki ho yainca yapsemeaesi, mio a’ʉmtʉ na’no ’aseolʉ ho isi ongko na eni.

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 1 號
貪嘴的yapsemeaesi

以前有個貪嘴的人叫做yapsemeaesi,非常健壯又高大,他去打獵時一定會帶獵狗去,要是遇到下雨,可以有兩隻狗躲在他的大腿下方,勇士刀的帶子可以放置30個熊的上顎,這些上顎在他穿越荊棘草叢時可以剪斷並順利通過。這貪嘴的yapsemeaesi是汪家yaipuk的勇士。

芋頭是他最喜歡的食物,他一個人可以吃完放置芋頭的大籃子,這大籃子可以放30個超大的芋頭。

貪嘴的yapsemeaesi有一次去久美作客,到了親戚的住家,他一下子看到親戚的家人在煮芋頭,就直接往煮芋頭的火爐旁坐去。坐在遠處的眾人輪流請他過去也不願意,親戚也招手要他和他們一起坐,他也都無動於衷,原來他在等芋頭煮熟。

親戚把煮熟的芋頭放置在芋頭籃內,見他很想吃就先給他吃,沒想到那一鍋差不多他一人就吃完了,只剩一粒,大家都不敢講話,因為是請他來作客。親戚見狀就兩邊把他架走,走時還順手把最後的一粒拿走,還邊走邊吃。

文章資訊
文章年度106
文章編號1
文章組別高中
文章語別鄒語
族語標題yapsemeaesi
漢語標題貪嘴的yapsemeaesi
文章作者羅玉鳳
漢語摘要