105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 1 號
to’usni nomo mongsi ci oko

pano moso nana la ’enepio ci haahocngʉ no cou, moso nana seolʉa no yono aemana no emoo, ci moson’a cmʉ’ho ho moso e’ohʉ eya fou, mo nana suteuyunu ho ake’i sangeau, moso asonʉ ake’i mayo, cieno na’no kokaekaebʉ ho micu maine’e.

ine mio, cimo saipa ’aoko mongsi na oko, ho o’te tmalʉ ho isi ao’pova no inosi, isi hafa emoyafo no inosi, ho teongasi no coca, ake’i aomane ’osni tosvo mongsi, ’iama isi nana aiti namo yac’ʉ no fatu cimo yono omia ho m’ocu ci o’a isi honga ci cou, ’osnia eʉsvʉta no inosi, eyaakaka no inosi na oko, ho poa eʉsvʉtneni nomo no’ayumonʉ ci haah’o na isi aiti ci cou, ihec’o at’ingha cocvi ho yainca, “ ’a asonʉ kuhku no t’ee cimo eya f’ue ho ’ucia ana. ha. ha. ha. ” uk’a cimo tmaa’uzo to e’e to oko.

micu yofna, mio nana i’vaho ’aoko mongsi na oko, isi nana i’vaha hafa no inosi ho uhno coca, ho micu uhno coca, mo nana ’osni i’vaho tosvo mongsi na oko, siho isi hafa yʉmeʉmʉ no emoo, tec’o ’osni mongsi, ohsi moezacu hafa no inosi ho emoyafo ho totoefʉngʉ.

o’a ihe cohivi nomo no’ayumonʉ ci haahocngʉ, ho panto tee uso ho pohcinghi ci hangʉ, ihe’so o’te taa’uiva ’o e’e to oko, micu nana acʉhʉ hafsʉ, hocuc’o mohcʉngeʉ no aukukuyungu no pupuzu, at’inghi maayaenou na mon’a ma’tʉtʉs’ʉ ho yainca, “ te’o otueva ta pngiei, tahe ko’ko hipicneni no hangʉ. ” hocu maita’e acʉhʉ oengʉtʉ.

mo nana a’ʉmtʉ esmi ho emososonʉ yʉmeʉmʉ namo esmi ci hangʉ, ho ala nia’te pohcʉcʉha na moso yu’mamoyomo ho mohcʉngeʉ ci haahocngʉ, mohcuc’o pio na ohe o’te opcoza. mohcu nana ’anana’o ausiki na moso nongaco ci haahocngʉ, ihe yaeza nia’te pohcʉcʉha na moso uso ci hangʉ, hocuc’o cihi na ohe o’te opcoza, at’ingha seoe’isi na emucusi, ho skoftunga na maf’ʉf’ʉsʉhe no ohecu opcoza ci hangʉ ho pahafneni maine’e ho yainca, “ honci mula i’vaho mioci pohcinghi, tamia la usa ’o hosamu ho aapayo’a. ”

’o moso ’aoko mongsi ci oko, ohsi anana’va hafa to inosi ho e’mamcovhia tes’a asngʉcʉ mongsi, mo noʉlʉlʉ totoefʉngʉ homo esmi ’omo pak’i ci yatatiskova, ko’ko o’a ihes’a teolʉi no hangʉ, alʉ yʉesʉ ho ’aveoveoyʉ ’o inosi to oko, honcoso o’te ’aoko mongsi ’o oko, asonʉ o’a tes’a tiv’ov’ohʉ totoefʉngʉ ’e na’ina.

ina mohcuc’o cihi ci ohe seoe’isi ho poa maine’e ci hangʉ, mo petohʉyʉ sʉc’ʉhʉ no hosahe, isic’o nana ’inania eepʉnga na e’esi mosocu uk’ana nsou. ohsi nana yainca no micu mameoi ci yuozomʉhe. “ ’usi o’ucula eʉsvʉtamuu, teav’ala saicmu’a ’omo teuteucfunga ci yusno hosa, ’ala anana’o aacni auski pohcinghi honci usa ho pohcingha. ”

ahoi ho mio, o’ana mosola suyumo tomo yusno hosa no cou na hangʉ.

105 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 1 號
被愛哭的小孩救

有群鄒族男人,剛剛打獵回來,圍坐在家裡喝酒。傍晚時,這家小一直哭,媽媽帶小孩去外面。不久小孩不哭了,看到一個不認識的人,站在石頭上觀望。媽媽讓小孩去告知那群圍坐的人,他們笑說:「可能是小偷找地瓜來吃」沒人相信小孩。

晚上,小孩又哭,媽媽再帶他去屋外,一到屋外小孩馬上不哭,媽媽帶他去屋外待著。

圍坐的鄒族男人沒發現敵人,醉倒在火爐邊睡著了。敵人差點把醉倒的鄒族男人殺光,還有知覺的幾個人用最大力量反擊,結果反敗為勝,只剩一位敵人活著,他們剪掉死掉的人的頭髮,讓敵人帶回:「要是再偷襲鄒族部落,我們會直接去你們的部落把你們消滅。」 

媽媽感恩她的小孩,要是小孩沒有一直哭,可能會來不及躲起來而被殺死。

僅存的敵人回到部落,勉強說完話就死了,主帥說:「我一直告誡你們,不要去襲擊他們,他們絕對會加倍反擊。」

從此以後,敵人再也不敢再攻擊那個鄒族部落。

文章資訊
文章年度105
文章編號1
文章組別國中
文章語別鄒語
族語標題to’usni nomo mongsi ci oko
漢語標題被愛哭的小孩救
文章作者羅玉鳳
漢語摘要