106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【巒群布農語】 高中學生組 編號 2 號
kikilim i issia nobananaz tu tapusqu-an

Qabasdengaz ang, hineza tu tastulumaq a, mataz in a tina, kopa in i tama, masituqas tu uvaz-azno-az, masinoba tu uvaz-aznanaz a muskun miqumis.

Maqasmav a tama haan nata kuzakuza, qanup nait munquma. ma-aq sia tina ka kuzkuza-un a, sia ihaan lumaq tu kuzkuza-un a, sia amin i masituqas tu uvaz-azno-az ta ka sais malkasia. Ma-aq a masinoba tu uvaz-aznanaz a mapasnanava ang nait pisqaqasibang. Kananu kamalangat nai ka sin-iqumis.

Na ni-i in zaav tu na lus-an i malaqtenga haan asang nai, kan-anak-anak amin a madadengaz malkasia kuzkuza-un nai ta. Kahanus a bananaz tu na qanup, kahanus a binano-az tu na kadavus, masangkun qemangsut, malansan amin sia uvavaz-az a is-aang tu na lus-an qan a dau ki malaqtenga.

Ma-aq sia tama ka na qanup tu bunun tu na matislu in a, tupa-un istaa ka uvaz-azno-az a tu, uka in su-u ka tina, paaq pu-un asa asu tu hamuhamu haan asang ti issia binano-az tu kuzkuza-un, musasu tu asa tu pisihalun a nobananaz un saduduu, mopa atikis ang nepa.

Maqasmav a tuqasno-az malka-uni ilumaq tu kuzkuza-un, malusbut naip minhahamu haan asang a issia binano-az a palkadada-an tu kuzkuza-un, tutuza tu miqdidengaz. Ma-aq a uvaz-aznanaz a muskun i ihaan asang ta ka tokkakaszang istaa tu uvavaz-az iska-isang-isang.

Ma-aq tu haip in ti ka pasiskun i u-uskunan siza ki panaqbatu, busulqatngatikis, munhaan dingalan tu quma, matqazam nait malhaqu ki qamutis.

Ma-aq a masituqas tu uvaz-azno-az – tuqasno-az a, talpataz i ilumaq tu kuzkuza-un, talpataz amin i ihaan asang tu kuzkuza-un, sipungulan in istaa ka nobananaz a. Isdalavdav in a diqanin, kanaqtungan in a nanu tu palkadada-an, tinliskin i nobananaz tu mavia uka sadu-an a, minsalpu naip malanbaasbaas kikilim.

Taqu-an i u-uskunan istaa tu iska-isaq-isaq a, tis-uni qan a tu asa in mahepi kedu-anan i nobananaz, musasu tu ni-i tu asa mapisnaniap i ihaan asang ta tu bunun i, na kamangmangan i tama istaa mahau nait mapinsaqtu ta, paaq pu-un miliskin tu na asa mita ka kedu-anan. Paaq pu-un ni-i nepa tupa ki takihaan asang ta tu bunun tu indangazav ang kilim, lusqa nepa madas i ispatinsasapuz mudaan kilim.

Madumdum qan a ka diqanin a, kananu ka tuqasno-az a ihaan dingalan quma ta tu-a-atikis luluklas, dungzav in nepa sidahda ki quma iskahaan libus luluklas i nobananaz istaa. Ihaan nepa masmutan ta tu-a-atikis luklas a, pasansisingqal i daan tu na asa-un istaa ka nobananaz a madas mulumaq. Mopa ta nepa kikilim a. Musuqis in a qinanup, minsuma in a tama. kilim a tama ki uvavaz-az, minhamu amin a tastu-asang a bunun kilim sosanavan, lusqa nai saduu ki masmutan tu, heza ka tinsisingqal sadu-an, uu tu..., uka uvavaz-az sadu-an.

Solopa ko ka tuqasno-az kikilim, altupa tu ihaan quma nait silazan haan masmutan ta, patinsisingqal i daan kikilim i nobananaz ta musuqis mulumaq.

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【巒群布農語】 高中學生組 編號 2 號
一直尋找弟弟的螢火蟲

很久很久以前,有一戶人家,母親去世,家裡剩父親、大女兒、小兒子一起生活。父親還是努力戶外的工作,打獵與農耕。母親的工作-家庭內務,就由年紀較大的女兒代勞。小兒子還在學習成長、玩遊戲。一家人生活倒也過得很好。

部落大事射耳祭即將展開,大人們各自在自己的崗位做自己的事。男人準備狩獵、女人準備釀酒,整理家當,小孩子們也都感受整個氣息。

父親的狩獵隊出發前,父親囑咐女兒,你母親已不在,所以你要參與部落婦女的工作,並要好好照顧弟弟,因為他還很小。

姐姐努力家庭要做的事情,也很勤於婦女在部落做的事情,非常辛苦。小男孩(弟弟)在部落跟同伴閒晃。最後,實在無聊,便夥同同伴拿起小家當-彈弓、小弓箭,到附近的田園,列咧小鳥、捕捕老鼠。大女兒(姊姊)忙著家裡的事、忙著部落的工作,沒注意到弟弟的動向。等到天色將暗,階段工作結束,驚覺弟弟的蹤影不在視線範圍內,便緊張的到處尋找。

經過幾個同伴的指示,一來心裡急想要迅速找到弟弟,二來怕驚動部落人而被知道,肯定會被父親訓斥一頓,甚至挨罰,便想要自己完成。所以沒向部落族人求救,只是簡單的帶著起打火石出門。

微暗中姊姊在附近田野間呼喊、姊姊在草叢裡呼喊,都沒有弟弟的回應。天色愈來愈暗,姐姐也愈來愈遠離部落。在草叢間,ㄧ邊呼喊弟弟,ㄧ邊打火照路,要把弟弟找到帶回家。這樣一直持續。

狩獵隊回來了,爸爸回來了。爸爸在找孩子、部落族人協助找孩子。從早找到晚,只見傍晚微暗的草叢,出現一閃一閃的亮光,但是…,不見孩子的影子。

直到現在,姊姊還是努力的,在田野間、在草叢間,敲擊打火石照路,要找弟弟回家。

文章資訊
文章年度106
文章編號2
文章組別高中
文章語別巒群布農語
族語標題kikilim i issia nobananaz tu tapusqu-an
漢語標題一直尋找弟弟的螢火蟲
文章作者張玉發、跋歷・索克魯曼
漢語摘要