106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 1 號
tao do teyrahem

ka asarow am, amayan so miketeh a somipo mangey mangap so sinapoy do takey. makaranes rana sira do takey am, mangpeh rana sira so micyapatepated a kayo, ka akteptep da sya tonoden. ji miyahaey am arow o rana ni kayo da. maniring o ananak am, miwalam tapa! angey sira do atngeh no rakowa kayo a miwalm am. to da cita o asa ka tao a mokobot do tonga no kayo, maka piya a miyayoyop kano mipacinoken. oo na am ni paka piya na niaryan. maniring sira miketeh “ ka nimapo do wajin? ” pasikangen no tao do teyrahem o rakowa vato do ngoso no tonga no kayo, ipacita na jira miketeh o iwawalam no tao do teyrahem. makey ka mo macyahap do iweywawalam namen nan? noon kowana no ananak, ka pacilolo na do tao do teyrahem a mangey do teyrahem.

makaranes o ananak kano tao do teyrahem do teyrahem am, macita na no ananak do teyrahem a piya pilingalingayan, iyak no ononed na. pangay na so vayo ayob kano kekjit kano pacinoken na no tao do teyrahem. ka panglit na rana no ananak. a mangey do vahey no tao do teyrahem, aro o zipozipos da ni mai do vahey da tomazogo no ananak. maniring o tao do teyrahem do ananak am, macivahey ka ji yamen, ta nanawen ko imo do iwawalam namen kano pamarparngan namen so kanen.

maci patnek so vahey o ananak do tao do teyrahem, ka pacyahap na do mapatnek so vahey kano peyvazayan do vahey. maci pamaring so cinedkeran do tao do teyrahem, ka tenengna manikad so kayokayo, ka pacyahap na do peyvazayan do cinedkeran. macilolo jira manghahap do karakowan no awa, ka pa kateneng na do icyakan da do micyamadadayan na among. macilolo jira mangey do tokon na mangap so tana, ka pamaring da so vahanga. macyahap do tominon na mavakes. no kadadayan na arow am, macyahap do katowatontonnan no pamarparngan da so kanen. macyahap do pamarnga so kanen do rayon, amyan so mivannowa, minganangana, piyavehan. kano misinmo, miya do vahey, manngaran… iweywawalam na tao do teyrahem.

ala kasangarnan so ka kawakawan am, malovat rana o iweywawalam no tao do teyrahem a nimahap na rana no ananak. vaovaonen da rana no tao do teyrahem o ananak, ka ngeyna rana do teyngato no ananak. makaranes rana do adan na vahey da am, ji da na tovili no inyapowan na. ononongan na rana do inyapowan na o ni mahap na iweywawalam do teyrahem am. ori rana o pacyahapan da na no tao do teyngto, ka to na miyonongan na mataid da iwawalam ta mo a tao.

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 1 號
地底人

有一天,部落裡的兩兄弟,準備到山上砍柴。到了山上後,兩兄弟很努力且快速的撿拾大樹下的枯枝,並用斧頭砍成相同長度,方便帶回家。沒過多久,他們就撿了一大把薪柴。弟弟提議先休息一下,當他們想要到大樹下休息時,突然見到了一個人從樹洞中走了出來。這個人的頭理著漂亮的鍋蓋頭,身上穿著漂亮的禮服和丁字褲,手上配戴著發亮的銀手鐲。「你是從哪兒來的啊!」兩兄弟好奇的問著那個人。地底人掀開樹洞裡的石塊,讓兩兄弟看地底人的生活,並問他們有沒有意願跟他到地底下學習地底人的風俗習慣。弟弟答應了,並隨著地底人到地底下。

弟弟跟著地底人到地底後,發現地底真是個美麗的世界,令他感到好奇。地底人為弟弟帶來了新的禮服、丁字褲和銀手環,並帶弟弟到家裡介紹給好奇的地底人們。地底人和弟弟說,你要和我們一起過生活,我會教導你,我們地底世界一切的事物和各項祭儀。

弟弟跟著地底人一起蓋房子,學會了建造房的方式和落成典禮的進行。一起造船,學會了認識樹種和它們的功用,雕刻的十人大船落成典禮,讓他見識到地底人對船的重視。並用船來釣魚,他也學會了認識各種魚類,和它們的食用方式。並到山上取陶,製作了各式的陶鍋。也向地底的女人,學習了織布的方法。在日常生活中,他跟著地底人學會了地底人的各項祭典儀式,如飛魚季的各項祭典,招魚祭、慰勞節、豐年祭。。。等,還有結婚、生產、命名等儀式。

十年過後,弟弟將地底人的各項事物與祭儀都學的差不多了,地底人就準備了豐富的禮物,然後,送弟弟到地上。弟弟回到家後,爸爸媽媽差點認不出弟弟。弟弟將他在地底下的生活,告訴了他的父母親。從此以後,他們一家人就學習地底人的生活,並且一代一代的傳承下來。   

文章資訊
文章年度106
文章編號1
文章組別高中
文章語別雅美語
族語標題tao do teyrahem
漢語標題地底人
文章作者胡龍雄
漢語摘要