106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 3 號
m’ea bonʉ ci hicu

pano mosola conoemoo. lahe aacnia sonʉ’va to pangka ’o lahe ongacvi. hocu uhto ezoyʉ ho yahioa. aacni ho micu maine’e ho micu ’eopsi. la acnicu uk’ana ’o oho ongacvi ci ’oanʉ. la acʉhʉ mau’no’na’o. ohecu akoevano ’ucea asansano na a’a’ausnasi. micu toʉsvʉsvʉtʉ ho yainca te cihinante ma’na’o ta emoo. ho aiti zou alʉ sia nala oasoe tola ongacvi ci ’oanʉ. inemio. ’e mocmo mo maine auyusi ho oepʉngʉ otaseoni hocu uhne ezoyʉ ho yahioa. ac’ʉhʉ to av’u ’omo fiho. micu totoefʉngʉ to f’uf’u to hopo ’o mo ma’na’o to emoo. amzocni ho totea ’ola huhucmasi oasoe. micu amzo aomane. uk’a ci ake’i a’a’ausna. isi yainca nokoesi tomo totoefʉngʉ to hopo, asonʉ o’ate uhtan’e maitan’e ’ola le oasoe. a’vinano a’ʉmtʉ a’hupsonʉ homo nof’uf’u ta hopo. moezʉemoyafo ho biavovein’a. seolʉano ma’to’tohʉngʉ.

akameosʉ. isi aiti ’o ohola efo’a to ’ayumona to emoo ci nia ’oahngʉ homo i’mi to ceoa ho yuyafo. a’vinano yonto emoo ho biavovei ho meua ’oanʉ. moc’o na’no kʉehoi ho enghova ’o sapcisi. na’no mismoyoa. aiti ho isi auva patmʉta ’o moso supeopeohʉ to ceoa ci naveu. isi cu oepʉnga mon’a i’vaho teʉ’tʉ’tʉmʉ ho no tesi peela ana. at’ingi ohe cu’so ae’mua fʉnga ’o ’oanʉ. ko’koeno i’o hicu o’ana mo elʉ no tesi peela ana ci ’oanʉ.

homo o’tena elʉ no tesi ana ’o hicu. aiti ho micu uhto yaa pupuzu ho yusungu. mainci iachiacmuhu ’o fou to t’angosi ho ana. i’o moso totoefʉngʉ to hopo ci hahocngʉ. mohcu anana’o na’no ngoheʉngeʉ. ho isi aiti ’e mo maica ci a’a’ausna. mion’a ausuhcu yaʉm’ʉm’i. kuici ngoheʉngeʉ. o’te a’hupsonʉ smo’ʉe’ʉyʉ ’o t’ango ho i’o hisisi. alʉ tmunoi homo sihsikeʉkeʉ ’o hisisi. isi talʉi to moso meua ’oanʉ ci hicu. ta’unana micu yuovei ’o av’u. micu aupcio yʉmeʉmʉ ne ceoa. mohcu acʉhʉ maine’e ’o moso e’ohʉ. i’e moso yonta emoo. mon’a engha ngoheʉngeʉ ho engha ’e ohsiaiti. ihecu talʉi ho toehunga taunona’vi. ahoi ne mio ohecula p’ani ’o mohcula mcoi ci ’oahngʉ. 

i’o ohola ti’a’auna ta cou. ohola efo’a to aukukuyungu to pupuzu ’o mohcula mcoi ci ’oahngʉ. at’inghi o’a ohos’ala p’ani ’o mohcula mcoi. ahoi ne mio. ’e cou ohcula ahoza yainca teep’ani ’o micu mcoi ac’ʉhʉ maitan’e. 

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 3 號
亡魂(hicu)索食

從前有一個人家,他們每天把吃剩的食物放在桌上後,全家便到田野間工作。每天傍晚回來時,發現早上所留的食物都沒有了,大家都感到奇怪,決定查出原因。他們討論後一致決議要留下一個人在家裡,以便查看是誰偷吃留下來的飯菜。這一天,其他人都和往常一樣在吃完早餐後上山去工作,連狗也跟著去了,留在家的那個人就躲在床底下,靜靜的等候這每天來家裡偷吃食物的人。過了一段時間,一點動動靜年沒有,躲在床底下的人心想偷吃東西的人今天大概不會來了,而且趴在床下真是不舒服,出去透透氣吧。想著想著,突然間,他看到埋在屋裡地底下的亡故親人從土裡走出來,並且在屋子裡繞來繞去尋找食物。這個人的面孔消瘦,臉呈綠色,樣子非常的可怕。只見他先撿起落在地上的飯粒,吃完後再找找看沒有其他可吃的的食物,但是他們事先巳經把食物都藏起來了,所以亡魂怎麼找也找不到食物可吃。亡魂找不到食物,只見他走到火爐旁坐下來,竟然用餘燼烤自己的腳肉當食物吃。

躲藏在床底下的男子原本巳經很怕了,這時候看見這種情形,更是全身毛骨悚然,驚嚇不巳,兩腿及牙齒也不停的顫抖,不斷發出格格的響聲。出來找食物吃的亡魂聽見了,以為是狗回來了,急忙的鑽入地底下。

等到其他的家人回來之後,留守的人仍心有餘悸的把他所目睹的情景講述了一遍。大家聽了以後都覺得非常的不可思議,於是開始對已亡故的親人供祀食物,以免亡魂又會出來找食物吃。 

從前鄒族的傳統習俗,是將巳死的親人埋葬在屋內火爐四周的地穴裡,而且對於死者並不供祀食物,自從發生那樣的事之後,鄒族人便開始有以食物供祀的習俗,一直流傳到現在。

文章資訊
文章年度106
文章編號3
文章組別高中
文章語別鄒語
族語標題m’ea bonʉ ci hicu
漢語標題亡魂(hicu)索食
文章作者汪啟聖
漢語摘要