106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國小學生組 編號 3 號
yupania mayahe ’o acipa ho yutuka

nenusino mohto cula yone fuengu ho baito to acipa ho yutuka. honci’u tuocosi muu ho yainca. nenusi namo mayahehe homo peayofʉ ’emo yoso? asonʉ uk’a ci tes’a ahtu mainca zou ’o acipa. lato’so toehunga cohivi ho moc’o na’no poha’o homo coeconʉ ’o acipa.

’o te’o engha ci h’oehanva maitan’e. ’a ihomoeno yupa niaeno mayahe homo peayofʉ ’emo yoso.

ahoi ne noana’o. mohcula iachi bochio ’e yutuka hola mayahe homo peayofʉ. la na’no lua bobitano. ausuhcu totmunoi hola aomotʉ’ʉ. la na’no kaebʉ biebimi to mocmo ci yuansou ho yupaniaeno mayahe. maito kuhku, moatʉ’nʉ, ta’cʉ ho fuzu. lac’u ahcʉhʉ sohpoi ta yutuka. ac’ʉhʉ to  mabʉbʉvnʉ ho maukukuzo ho ma’e’evi ’ola o’tena mici aomotʉ’ʉ ta yutuka.

moso cono hie. osi aiti ’o acipa homo aupopoha’o ho mito ceonʉ. isi yainca nokoesi. na’no ʉmnʉ. te’on’a ahta keematmohi si acipa.

isi mi’usni ’o acipa ho yainca,“ teko uvo? ”

mo yut’ingi ’o acipa ho mainca, “ pano os’o ahta hioa. mi’oc’o anana’o biavovei! ”

isi yainca to yutuka. teto eno aʉsvʉtʉ peayofʉ ho aiti na te mayahehe. mo yut’ingi ’o acipa ho mainca. “ ho miko’so atva’esi mayahe ta hpʉhpʉngʉ. te’o eno ahtu tmoevo’ho suu. ” isi yainca to yutuka. “ ’upena. ’a teko eno muyon’a. te’o oevoi na’a. tako smaitatiskin’a ta’ucu ahoza peobanga.” isi yainca nokoesi to acipa. te’oeno aʉsvʉtʉ! mo tuocosʉ ’o acipa. “ teno mainenu na te hia peayofʉ? ” yainca to yutuka.  “ te sii to tomohva ta hcuyu. i’mi ta ceonʉ ho peaypfʉ. na te auyu mayo ta tomohva ’a tec’u eno atpʉtʉ. ”

mo i’vaho mainca ’o acipa. “ mi’o ahtu mayahe ho mi’o peayofʉ. ” isi yut’inga to yutuka.“ ’otena ’aoko ya’ei. nahocu muyo! te’o oevoi na’a ho aiti suu. ” micu maica ho uhto mo sohngu ho oevoi na’a ’o yutuka. alʉ m’oyʉcʉ. mainca nokoesi. te eno ahtu nona’o ta’ucu tev’oha.

mo iachi bochio ho o’a mo mayahe ’o yutuka. zouc’o asno’zonʉ na isi pelʉi. o’a mos’a ahtu miovei. o’a mos’a ahtu h’unano tosvo. asno’vonʉ emo’usnu maita’e.

inemio. mamo alʉ m’oosu’u ’o yutuka. micu bochio ho sʉehʉngʉ mici ahoi peayofʉ. at’ingi nemo mi’usnu to hcuyu. micu yonto ic’o ’o acipa hocu pʉta ’o tomohva.

mo mainca nakoesi to yutuka. mainci atavei maica? isicu iachia tuhtutva ’o fnguusi ho t’oengasi. ataveisi ohola ala noana’va o’te aiti. mais’a micu aapayo’ʉ. mo asonʉ totoefʉngʉ! mo asonʉ a’ʉmtʉ koe’i no mocmo.

homo yupaniaeno mayahe ’o acipa ho yutuka. osnia psoyam’a homo atpʉtʉ ’o acipa. ihe toehunga taunona’vʉ homo meelʉ atpʉtʉ ’o acipa. toehunga usa ho aiti. moc’o at’ingi mainca ’o acipa. “ a’ʉmtʉ ac’ʉhʉ maitan’e. os’o eno o’te cohivi ’omo atva’esi poha’o homo coeconʉ. ’aeno a’o ho i’o kokeu. honci a’ʉmtʉ yupaniaeno mayahe. ’a te’os’a ahtu tmoevo’ho to yutuka. ” ihe talʉi ’e hiasi yut’ingi ta acipa. mo acʉhʉ papika. ahoi ne mio. ’o afu’u mayuyuansou ta fuengu. ho lahe aiti homo coeconʉ ’o acipa. lahe einva ho pocenga. o’a lahes’a ’aafeo’fu’a. a’vinano la miho boese’u ho poa sucaefin’a ’o acipa.

mohcula ’aʉnpʉnpʉ noana’o. mohcula petohʉyʉ yuyafo ’o yutuka. laheno o’te yaeza aomomotʉ’a. mainci mo’so yut’inghi na’no fʉhngoya ’o mcoosi. o’a lahe seecʉ’hi tuocosi. pantola ae’ʉe’ʉhʉ mainca. “ mosola asonʉ angu koe’i ho totoefʉngʉ ho mongsi. hocu alʉ fʉhngoya ’o mcoosi. ” maezo ahoi ne mio. ’ana las’a yupa uso to mocmo ci yuansou ’o yutuka. na’no sinoc’o totoefʉngʉ to cpucpuhu. na’nocu luengoheʉngeʉ. maezo ’oha lua muni. 

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國小學生組 編號 3 號
龜兔賽跑

我們在山上可能都見過烏龜與兔子,我如果問你們,他們兩位跑步誰厲害?大概沒有人會指向烏龜,因為大家都知道烏龜走路非常緩慢。

今天,我要說個故事,就是牠們兩位要比賽跑步。

從以前開始,兔子就知道自己跑步很厲害,經常自我誇大,講話聲音就越來越大,一心就想找其他獸類比賽,狐狸、羊、山羌、豬等,都很厭煩與牠相處,連花、草、樹木,都不想跟牠說話了。

有一天牠看到烏龜在馬路上緩慢的行走,心想,好哇!今天是戲弄牠的好機會。

對著烏龜說:「你要去哪裡啊?」

烏龜回答說:「沒什麼大事,只是無聊的走走!」

兔子說,那我們來比賽跑步。烏龜回答,這個世界上你跑步最厲害了,我不要跟你比賽。沒關係啦!會讓你先走,我要先躺著休息,等你到達中途時,我再追趕。烏龜心想,那就試試吧!烏龜問,我們怎麼比賽?我們在那個山頂上放個標記,從這個馬路上起跑,誰先取得標記的就是勝利。

烏龜再次的說,我跑步不厲害。兔子回答,不必多說了,你先走吧!我要躺著看你。就那樣,兔子到有陰涼的樹底下躺著,眼睛也閉著,心想,不要多久我就可以趕上牠的。烏龜自己知道牠不是很厲害,唯一的機會就是依靠勤勞,牠沒有回頭看,中途沒有休息,一心就是往前走。

那段時間,兔子原來睡著了,醒來想開始賽跑,但是望著山頂,看到烏龜站在那裡,手上已經握著那個標記。

兔子心裡想著,怎麼會如此呢?對著自己的頭部、胸部搥打。有很長一段時間沒有人看到牠,好像消失了,大概是躲起來了吧!因為已經沒有顏面見其他人了。

龜兔賽跑,龜勝利的消息,很快就傳揚出去了,大家對烏龜的勇氣都表示敬佩,紛紛向牠致賀,烏龜僅淡淡的表示,其實到現在為止,我很清楚走路最慢的動物,就是我和蝸牛,若要真正的比賽,我永遠跑不過兔子的。聽到牠謙卑的回答,大家又是一陣的掌聲,從此以後,在森林裡所有的動物,看到烏龜在行走,都會恭敬的看牠,不去干擾牠,甚至還會讓路給他呢!

過了很長一段時間,終於看到兔子出現了,大家還是很親切的跟牠打招呼,只是牠的眼睛變紅紅的,不好意思問他原因?有些動物暗地裡在想,大概是羞愧的躲起來哭泣,把眼睛都哭紅了。也從那時候,兔子不再與其他動物往來,多數時間躲在草叢裡面,個性變的害羞又內向,也很少發出聲音了。

文章資訊
文章年度106
文章編號3
文章組別國小
文章語別鄒語
族語標題yupania mayahe ’o acipa ho yutuka
漢語標題龜兔賽跑
文章作者汪啟聖
漢語摘要