106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 1 號
ma’cocacni ci amo

pantomo cihi ci cou, mio yoso ’o okosi. ’omo okohe to okosi, mo mi’usnu to amohe ho yainca… “ amo, teko’so faeni a’o maitan’e na nte’o anana’va tanua ci ezoyʉ. ” isicu a’ʉmta aapaevaza to amohe ’o ezoezoyʉ, ho faeni tomo yoso ci ’o’okosi. 

micu mipeohi, isicu phieni tamo okohe ’e isi tanua ci ezoyʉ, hafa ’o peisu hocu mongoi ta emoo. ho uhtomo covhi ci hpʉhpʉngʉ, yonto ic’o ho tiu’hi’hisa ’o nia peisusi, ho maezo ’aʉnpʉnpʉ ’o h’oyungsovasi. 

ne ohsicu tʉcʉcʉha ’o nia acʉcʉhʉsi, ’oc’ocic’o esmi to meoino hoseova ’o hpʉhpʉngʉ to ic’o, micu a’sʉftonʉ thi’cia, micuc’o moezʉ noe’ocʉ to cihi ci cou to ic’o. isi skuna to cou ho uhto ezoyʉsi ho poa pocengi to feʉ’ʉ.

mo ma’tʉtʉs’ʉ ho mioci o’upu to isi ana to feʉ’ʉ ci tahia, at’inghi, uk’a cimo amako mofi no ntesi ana ci macucuma. ataveisi micu ma’tʉtʉs’ʉ ho yainca… “ ’o amo’u mo botngonʉ ’o soskuskunusi, la otngaso to ’oanʉ ho yaa ang’osʉa, mate’o apuyu yontan’e ho tumiono sio?mate’o yʉcʉ ho yuovei to amo’u, mi’usni ho yainca… “ mi’o tokvo’ʉ ta pepe, maezo tokvo’ʉ suu. o’anatee ’aseolʉ hongciko ta’okoa a’o, tekocuc’o ta’upa no soskuskunusu a’o. ” micu eno a’ʉmtʉ yuovei to amosi.  

mion’a nomcovhi to emoo, isicu teolʉi to amosi, nicu ma’ngʉcngʉcʉ na himngonghisi, toe’usna ho sʉyʉci sʉ’fʉni, o’te tosveni kisua. yainca to oko…. “ amo, mi’o tokvo’ʉ ta pepe, maezo tokvo’ʉ suu, o’anantee ’aseolʉ hongciko i’vaha oko a’o. ” at’inghi isi eutotaveia to amohe ’o soskuskunu ho yainca…. “ aupcieva yaa ’omo so’ʉmnʉa to yʉsʉ ho poa paceofneni, yaa ’o yoolu’lku ho pooeveni ta lul’kusi, yaa ’o sapiei ho poa msapiei, yaakaka ’omo noyʉnʉ to oko no ’uachumu ho chua, tetona’a eyabobonʉ ho peeseni. maica ’e oko’u eni, mosocu mcoi ho smoevovei, payo’a ho eoveia. ” micu toehungu kokaekaebʉ ho eyabobonʉ.

ine mio, mion’a seolʉa no yonto ezoyʉ ’omo mameoi to oko, micu maine’e, mion’a covhi to emoo, talʉi ’o fih’ngau no pasunaeno ho ’otole. isi eoho’a ’omo cihi to soskuskunu, tuocosi mo mainenu co hi’hioahe. yut’inga to soskuskunu…. “ micu yuovei ’o ohaesasu, isi aiti to amosu homo yoayokeo ho maine’e, isicu chua ’omo noyʉnʉ to oko no ’uachumu. ” mo na’no sʉ’no ’omo mameoi to oko, o’amo mimho yʉmeʉmʉ, mo yuyafo ’o amosi ho eucufna.

isicu mi’usni ’o amosi ho yainca….“ amo, ’alakoeno aiti, tamo topioha, lea’u mais’a tolei ho yaahioaineni suu, o’ala’u yutasufku no leako pah’sʉfta, cuma na ohsucula faeni a’o? o’a leako ahta amaka fii no oko no moatʉ’nʉ, ho poa i’nʉskʉ toehungu kokaekaebʉ ’o maananghia’u!at’inghi ’e okosu eni, isi tʉcʉcʉha no noasisi ’o nia azoyʉsi, mo yuovei maitan’e, oskocu chueni ta oko no ’uachumu. ”    

mi’usni to amosi ho yainca…. “ oko, leako asngʉcʉ no’upu a’o, ’e afu’u acʉcʉhʉ’u ’aeno acʉhʉ nuusu, at’inghi ’e ohaesasu eni, mo mcoi ho smoevovei, payo’a ho eoveia, ’atetoeno anana’va peeseni ho ’aveoveoneni. ”

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 高中學生組 編號 1 號
有智慧的父親

某人有兩個兒子。那小兒子對父親說:「爸爸,請你現在就把我應得的產業分給我。」父親就把產業分給兩個兒子。過幾天,小兒子賣掉了分得的產業,帶著錢,離家走掉了。他到了遙遠的地方,在那裏揮霍無度,過放蕩的生活。當他花盡了所有的一切,那地方發生了嚴重饑荒,他就一盆如洗,只好去投靠當地的一個居民;那人打發他到自己的農場去看豬。他恨不得拿豬吃的豆莢來充飢;可是沒有人給他任何東西吃。最後。他醒悟過來,說:「我父親那裏有許多雇工,他們糧食充足有餘,我反倒在這裡餓死嗎我要起來,回到父親那裏去,對他說:爸爸,我得罪了天,也得罪了你。我再也不配做你兒子;請把我當作你的雇工吧!」於是,他動身回到父親那裏去。」

他離家很遠,父親望見了他,就充滿愛憐,奔向前去,緊抱著他,不停親吻。兒子說:「爸爸,我得罪了天,也得罪了你,我再也不配做你的兒子。」可是父親吩咐僕人說「趕快拿最好的衣服給他穿上,拿戒指給他戴上,拿鞋子替他穿上,把那頭小肥牛牽來,宰了,讓我們設宴慶祝,因為我這個兒子是死而復活,失而復得的。」於是大家歡宴起來。

那時候,大兒子正在農場。他回來,離家不遠,聽見音樂盒跳舞的聲音。他叫一個僕人過來,問他怎麼一回事。僕人回答:「你弟弟回來了,你父親看見他無災無病地回來,把小肥牛宰了。」大兒子非常生氣,不肯進去;他父親出來勸他。他卻對父親說:「你看,這些年來,我像奴隸一樣為你工作,沒有違背過你的命令,你給我過甚麼呢連一頭小山羊讓我跟朋友們熱鬧一番都沒有。但是你這個兒子,現在回來,你就為了他宰了小肥牛!」父親對他說:「孩子啊,你常跟我在一起;我所有的一切都是你的。可是你這個弟弟是死而復活、失而復得的,我們為他設宴慶祝是應該的。」

文章資訊
文章年度106
文章編號1
文章組別高中
文章語別鄒語
族語標題ma’cocacni ci amo
漢語標題有智慧的父親
文章作者羅玉鳳
漢語摘要