106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【初鹿卑南語】 國中學生組 編號 2 號
pararahan za ruma’

a aydan ziya, nu maranger ta parahan za ruma mu, karuwa saami nu penadang ta. mukuwa ta ziya i zenan miyaa za kawi za taturakan, za vavaratan(puwalrepus). nu atrevung ta mu, ta puzungay. zi marepadaulr ta za nirumaenan mukuwa meteka. nu adalrep lra mu, ta kasayasayayaw pakezeng za hung. nu adawilr mu, ta palrauzanay kana enay(zanum). nu vetriliyan mu, makiteng na enay(zanum) i zinanuman. zi maruwa ta palraud za kawi zi za uway.

nu kurikazukazu lra ta pinadang na pararahanan na eman ziya mu, demaulr ta za mainayan i zekalr. kipuwalrang ta parahan za ruma. na vavayan mu, mukuwaa kiyalavuna, mukuwa penadanga zatu aekanan zi tratrekelan kana kiyakarun. nu semasauv ta lra mu, sazekalran zuwa puwalranga. ulra na trematrekav za vasikaw, ulra na venavetu kana lavun, ulra na tematulud za uway. salaw misaur na nirumaenan.

piya ta semauv mu, meliveng ta kana sinasedesedean. ulra a kiyaizengan, ulra a sawka, ulra a suru, ulra a kuvaw zi a pupalizingan.

a azu ziya mu, miliveng ta kana tinulikan na vasikaw. na vasikaw mu, ta patreelray za lavun i makapatraran. likuzan lra mu, tu trai kana hung na vekavekal ziya, na tinevtevan na daramiyan. zi na zalekitr na dare mu, ta puenayay(puzanumay) zi ta inuaw. ta zeliyanay kana vasikaw na liveng. salaw arekez zi azi makaud za udalr.

nu pararahan ta za ruma mu, amelri tu kezang kana miyaruma. tu nilimayan tu kezang za sazekalran. nu i eman na pararahan za ruma kema ta mu, karadikedikes, karapuwalraalrang na sazekalran. ziyanay zi, nu muwasavak ta za vekalan za ruma mu, semasaharan na sazekalran zi maresaur na maaizangan. pakasemangal zi semungal za temuwamuwan. 

nu parahan ta za ruma harem mu, salaw ta kalreayan. ta pakarunay kana kosi kana mitrepa parahan za ruma na trau. zi tu parahananay ta za ruma za arekez zi za vulay. ta putrimaay lra za paysu. muasaasalr lra a kakuwayanan harem. salaw ta sareez kananta kakuwayanan na pararahanan za ruma a aziyu ziya.

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【初鹿卑南語】 國中學生組 編號 2 號
蓋住屋

很早很早以前,若想蓋房子,大約要花一年的時間備料。先上山觀察並尋找可作為柱子及橫樑的大樹,找到之後做上記號,再通知親戚一起去砍伐,若在附近砍伐就用牛拉木料回家,若在遠地方砍伐就利用溪水搬運木料,冬天時溪水量比較少,可以流運木料和藤條。

將蓋房子的材料準備齊全後,通知部落的男人幫忙蓋房子,而女人前往割茅草,並準備工作人員的食物和飲料。蓋屋頂時,全部落的族人都來幫忙,有的削竹片、有的束綁茅草、有的遞送藤條,整個部落的族人都動員起來,大家非常團結合作。

蓋好屋頂,準備房間的隔牆,有臥室、廚房、穀倉、倉庫和牛車庫。

早期,牆壁是用竹片交叉架起來的,外面再覆蓋茅草。後來,用新鮮的牛糞、切細的稻草和黏土加水混合成泥狀,塗在架好的竹牆,非常堅固又防水。

蓋住屋不是主人家單獨進行,是整個部落族人共同完成的,若有人要蓋房子所有族人親自參與協助,所以新屋落成時,整個族人親友齊歡慶,耆老吟唱古謠謝祖庇佑及賜福,並分享喜悅。 

現在蓋房子非常方便,交由建設公司就可建蓋堅固又漂亮的房子,之後付款即可。習俗也隨時代在變,很懷念從前蓋住屋的情景。

文章資訊
文章年度106
文章編號2
文章組別國中
文章語別初鹿卑南語
族語標題pararahan za ruma’
漢語標題蓋住屋
文章作者張阿信、林進星
漢語摘要