106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【初鹿卑南語】 國中學生組 編號 2 號
pararahan za ruma’

a aidan ziya, nu maranger ta parahan za ruma’ mu, karuwa sa’ami nu penadang ta. mukuwa ta ziya i zenan miya’a za kawi za taturakan, za vavarata(puwalrepus). nu atrevung ta mu, ta puzungay. zi marepadaulr ta za niruma’enan mukuwa meteka. nu adalrep lra mu, ta kasayasayayaw pakezeng za hung. nu adawilr mu, ta palra’uzanay kana ’enay(zanum). nu vetriliyan mu, makiteng na ’enay(zanum) i zinanuman. zi maruwa ta palra’uz za kawi zi za ’uway.

nu kurikazukazu lra ta pinadang na pararahanan na eman ziya mu, demaulr ta za ma’inayan i zekalr. kipuwalrang ta parahan za ruma’. na vavayan mu, mukuwa kiyalavuna, mukuwa penadanga zatu aekanan zi tratrekelan kana kiyakarun. nu semasa’uv ta lra mu, sazekalran zuwa puwalranga. ulra na trematrekav za vasikaw, ulra na venavetu’ kana lavun, ulra na tematuluz za ’uway, salaw misa’ur na niruma’enan.

piya ta sema’uv mu, meliveng ta kana sinasedesede’an. ulra a kiya’izengan, ulra a sawka, ulra a suru, ulra a kuvaw zi a pupalizingan.

a azu ziya mu, miliveng ta kana tinulikan na vasikaw. na vasikaw mu, ta patre’elray za lavun i makapatraran. likuzan lra mu, tu tra’i kana hung na vekavekal ziya, na tinevtevan na daramiyan. zi na zalekitr na dare’ mu, ta pu’enayay(puzanumay) zi ta inu’aw. ta zeliyanay kana vasikaw na liveng. salaw arekez zi ’azi makaud za ’udalr.

nu pararahan ta za ruma’ mu, amelri tu kezang kana miyaruma’. tu nilimayan tu kezang za sazekalran. nu i eman na pararahan za ruma’ kema ta mu, karadikedikes, karapuwalraalrang na sazekalran. ziyanay zi, nu muwasavak ta za vekalan za ruma’ mu, semasaharan na sazekalran zi maresaur na ma’a’izangan. pakasemangal zi semungal za temuwamuwan.

nu parahan ta za ruma’ harem mu, salaw ta kalre’ayan. ta pakarunay na kosi na mitrepa parahan za ruma’. zi tu parahananay ta za ruma’ za arekez zi za vulay. ta putrima’ay lra za paisu. muasaasalr lra a kakuwayanan harem. salaw ta sare’ez kananta kakuwayanan na pararahanan za ruma’ a aziyu ziya.

106 年全國語文競賽原住民族語朗讀【初鹿卑南語】 國中學生組 編號 2 號
蓋住屋

早前若想蓋房子,大約要花一年的時間備料。先上山觀察並尋找可作為柱子及橫樑的大樹,找到之後做上記號,再通知親戚一起去砍伐,若在附近砍伐就用牛拉木料回家,若在遠地方砍伐就利用溪水搬運木料。

材料準備齊全後,通知部落的男人幫忙蓋房子,女人則前往割茅草,並準備工作人員的食物和飲料。蓋屋頂時,全部落的族人都來幫忙,有的削竹片、有的束綁茅草、有的遞送藤條,整個部落的族人都動員起來。蓋好屋頂,準備房間的隔牆,有臥室、廚房、穀倉、倉庫和牛車庫。

早期,牆壁是用竹片交叉架起來的,外面再覆蓋茅草。後來,用新鮮的牛糞、切細的稻草和黏土加水混合成泥狀,砌在架好的竹牆。

蓋住屋不是主人家單獨進行,是整個部落族人共同完成,所以新屋落成時,整個族人親友齊歡慶,耆老吟唱古謠謝祖庇佑及賜福,並分享喜悅。

現在蓋房子非常方便,交由建設公司就可建蓋之後付款即可。習俗也隨時代在變,很懷念從前蓋住屋的情景。

文章資訊
文章年度106
文章編號2
文章組別國中
文章語別初鹿卑南語
族語標題pararahan za ruma’
漢語標題蓋住屋
文章作者張阿信、林進星
漢語摘要